Iz biografije Dušana Radovića

Duško Radović je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.
Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.
Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro". U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka "Sećanje na Duška Radovića". Brat Duškov je poznati atletski trener Branimir "Brana" Radović.
Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora "Kolibri":
  • Mrak
  • Šta je na kraju
  • Pesma o mleku
  • Tatin muzičar
  • Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)



Коментари

  1. Вишња Милошевић Вујић7. новембар 2017. 12:48

    Највише волим Радовићеве "Женске разговоре"... Сјајан је...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Unknown8. новембар 2017. 14:42

      Retko kreativan pesnik, koji je od ranog jutra vraćao osmeh na licima hiljada ljudi..

      Избриши
  2. Unknown10. новембар 2017. 00:19

    U Radovićevom stvaralaštvu teško mi je da izdvojim ono najbolje: aforizme, pesme, priče. Sve obiluje istančanim humorom, kreativnošću i domišljatošću.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Unknown12. новембар 2017. 09:40

      I ja se tu sa Vama potpuno slažem, veoma specifičan humor mi je nešto najbolje što je delio sa ljudima oko sebe...

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Iz biografije Jovana Jovanovića Zmaja

Слика
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“ . Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Jovan Jovanović Zmaj je prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu, riznica "Smilje" sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu. Deca će iz njih saznati kako valja podnosti nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu, kako se moliti i uzdati u Boga. Sigurno je čika Jova imao na umu svoju decu dok je pisao ove pesme, jer se njegova najmlađa kći zlava Smiljka, a ceo naziv je pod imenom "Smilje". Poznata je i njegova rodoljubiva oda „Svetli Grobovi” (1879). Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Bra...
Прикажи све

Ivo Andrić - Most na Žepi

Ukratko o pripovetkama Posmatramo li istoriju srpske književnosti kao jedan niz žanrovski polivalentnih formi, nametnuće nam se zaključak da najupadljivije mesto u tome nizu zauzima pripovetka sa svim svojim modalitetima. Vitalnost pripovetke kao žanra nesumnjiva je i nesporna, a njena raznovrsnost, tematsko bogatstvo, stilska i kompoziciona razuđenost toliko veliki da je čine najstabilnijim oblikom proznog izražavanja u našoj književnosti. I ne samo savremenoj: pripovetka je kao vrsta najdublje ukorenjena u istoriji srpske literature. Uz liriku u užem značenju reči, pripovetka je, naročito u novijem dobu, bila žanr u kojem su načinjeni najveći prodori, a u nizu njenog evolutivnog uspona, upisuje se velik broj remek-dela sa osobinama najveće izvrsnosti. Bilo da je reč o pripovedačima što žele u pripoveci da ostvare atmosferu «čaranja, tihog tkanja i šapata o dubokim i skrivenim tajnama života», kako bi to rekla Isidora Sekulić, onima što u legendi, mitu ili povesti pokušavaju d...
Прикажи све